Главна страна
Канада
Канада (енгл. Canada, франц. Canada) је држава у Северној Америци која се налази северно и источно од Сједињених Америчких Држава. На западу Канаде се налази Тихи океан, на северу Северни ледени океан, а на истоку Атлантски океан. Канада је са површином од 9.984.670 km² друга по величини држава у свету, после Русије. Главни град Канаде је Отава, а највећи Торонто. Остали већи градови су Монтреал, Едмонтон, Калгари, Квебек, Ванкувер и Винипег. Број становника Канаде према процени из 2009. године износи 33.774.000.
Територију данашње Канаде су, пре доласка Европљана, већ неколико хиљада година насељавала бројна домородачка племена. Године 1867. уједињењем три британске северноамеричке колоније у федерални доминион од четири покрајине основана је Канада. Широка аутономија Канаде је проширена Вестминстерским статутом из 1931, а кулминирала је Канадским законом из 1982. којим су прекинуте све законске зависности од британског парламента.
Данас је Канада федерација која се састоји од десет провинција и три територије. Према државном уређењу је парламентарна демократија и уставна монархија, са краљицом Елизабетом II као врховним сувереном. Двојезична је држава, где су осим на федералном нивоу, енглески и француски језик званични и у провинцији Њу Брансвик. Такође, економски је једна од најразвијенијих држава света, те је чланица бројних организација као што су Г8, НАТО, ОЕЦД, СТО, ОАД, APEC и УН.
Ширли Чизом
Ширли Анита Чизом (енгл. Shirley Anita Chisholm; 30. новембар 1924 — 1. јануар 2005), девојачко Сент Хил (енгл. St. Hill), била је америчка политичарка, просветна радница и писац. Године 1968. постала је прва тамнопута жена изабрана за Конгрес Сједињених Америчких Држава, и представљала је дванаести конгресни округ Њујорка у седам мандата од 1969. до 1983. На председничким изборима у САД-у 1972, постала је први тамнопути кандидат за номинацију главне странке за председника Сједињених Америчких Држава и прва жена која се кандидовала за председника Демократске странке, као и прва жена која је учествовала у председничкој дебати Сједињених Америчких Држава.
Једна од њених првих активности у скупштини била је супротстављање државном тесту описмењавања који захтева енглески језик. Сматрала је да сви боље функционишу на свом матерњем језику и да ако неко не зна енглески језик то није знак да је особа неписмена. Финансирала је увођење програма Тражење образовања, уздизања и знања који је студентима са оштећењем пружио шансу да упишу факултет.
Године 1993. Бил Клинтон ју је именовао за амбасадора Сједињених Америчких Држава на Јамајци, али није могла да ради због здравствених проблема. Исте године, примљена је у Националну кућу славних жена. Умрла је 1. јануара 2005. године у Ормонд Бичу, у близини Дејтона Бича, након што је претрпела неколико можданих удара.
Дискографија Мака Милера
Амерички репер, певач, текстописац и музички продуцент Мак Милер објавио је пет студијских албума, два ЕП-а, два албума уживо, тринаест микстејпова, четрдесет синглова (тринаест као главни извођач) и шездесет и један музички спот. Милер је каријеру започео 2007. године као члан хип-хоп групе The Ill Spoken пре него што се одлучио за соло каријеру.
Након објављивања неколико соло микстејпова, Милер је потписао уговор са независном издавачком кућом Рострум рекордс, 2010. године. Његов први ЕП On and On and Beyond објављен је у марту 2011. године и нашао се на 55. месту америчке листе Билборд 200. Милеров сингл Donald Trump са микстејпа Best Day Ever, постао је његов први сингл који се нашао на некој листи, а био је 75. на листи Билборд хот 100 и добио je златни сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа.
Вести
- 27. јун — Колорадо аваланчи су освојили НХЛ Стенли куп, пошто су у финалној серији победили Тампа Беј лајтнингсе са 4 : 2.
- 26. јун — Србија је освојила Светско првенство у баскету, победивши у финалу Литванију резултатом 21 : 16.
- 24. јун — Врховни суд САД поништио је пресуду стару 50 година која је легализовала абортус у целој земљи. У САД су отпочели протести због укидања федералног права на побачај.
- 22. јун — Најмање 1.000 људи страдало је у разорном земљотресу јачине 6,1 јединицу Рихтера који је погодио исток Авганистана.
- 17. јун — Голден Стејт вориорси су победили Бостон селтиксе у финалу НБА лиге резултатом 4 : 2 у серији.
- 10. јун — Бивша председница Боливије Ђанине Ањез осуђена је на десет година затвора због своје улоге у државном удару против тадашњег председника Ева Моралеса 2019. године.
- 5. јун — Патријарх српски Порфирије уручио је томос архиепископу Стефану, којим СПЦ признаје аутокефалност МПЦ—ОА.
1. јул
- 1569 — Закључена је Лублинска унија којом су се ујединиле Литванија и Пољска у Државну заједницу Пољске и Литваније.
- 1903 — Стартовало прво издање Тур де Франса.
- 1942 — Немачке трупе су у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, заузеле Севастопољ (на слици), најважнију совјетску црноморску луку на полуострву Крим.
- 1960 — Гана је постала република, с првим председником Квамеом Нкрумаом.
- 1962 — Афричка република Руанда и краљевина Бурунди су стекле независност, након што је Генерална скупштина ОУН у фебруару укинула надзор над ове две државе.
- 1966 — Одржан је „Брионски пленум“ ЦК СКЈ, на којем су из руководства партије уклоњени Александар Ранковић и Светислав Стефановић Ћећа.
- 1991 — На састанку у Прагу лидери источноевропских земаља укинули су војни савез Варшавски пакт, основан 1955.
- 1997 — Хонгконг је, након што је 150 година био под британском управом поново враћен под кинеску јурисдикцију, као њен специјални административни регион.
Да ли сте знали
- … да је персијски владар Дарије I (на слици) први увео принцип штафете?
- … да се последњи атински краљ звао Кодро?
- … да је Огњеслав Костовић Степановић направио први цепелин и то 20 година пре грофа Цепелина?
- … да је Марко Тулије Цицерон добио име од латинске речи cicero која означава биљку леблебија?
- … да се Кока-кола у почетку могла купити једино у апотеци?
- … да се први авион који су конструисали браћа Рајт звао Флајер?
- … да је интернет претраживач Јаху добио име по лику из књиге Гуливерова путовања Џонатана Свифта?
Изабрана слика

Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.
Првобитна верзија започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 59 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 660.000 на српском језику.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 308.251 корисник отворио налог, а од тога је 807 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.
Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.
Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката:
Викиречник слободни речник
Викицитат слободни цитати
Викикњиге слободни уџбеници
Викизворник слободна библиотека
Викиновости слободне вести
Викиверзитет слободни материјали за учење
Викиврсте директоријум врста
Медијавики развој вики софтвера
Википодаци слободна база знања
Викиостава слободно складиште медија
Википутовање слободни водич за путовања
Метавики координација заједнице и документација